Odmor na planini
Prošle nedelje imali smo gošću iz Beograda. “Idem na planinu da se odmorim od svega…” reče ona.
Ona živi u velikom gradu, ima siguran posao, karijeru. Ona voli da misli o sebi kao stabilnoj ličnosti koja drži sve pod kontrolom. Razvedena je, ali to je bilo još odavno… i pošla je sama na zasluženi odmor i avanturu u prirodi.
Stigla je kod nas na planinu i za nekoliko sati se stabilna ličnost razbila na deliće, kao i vizija idealnog odmora. Velika hladnoća je obuzela, drhtala je i jedva izgovarala reči kako ona mora da ode odavde. Ako je moguće negde gde greju, iako je leto i dalje u toku (prva nedelja septembra).
Planina je mesto visine i dubine, otrovnog(lekovitog) bilja, tamnih šuma i inteligentnih stena. Planina nije turistički apartman sa idiličnim pogledom i garantovanom udobnošću.
Ovde je priroda živa, i prepuna smisla. Od mikroorganizama do sisara sve živi svoju misiju, nekada potpuno bezbrižno i idilično a nekad užurbano i agresivno. Drveće priča priče starih vremena onima koji imaju čime da slušaju. Svetovi unutar svetova se otvaraju onima koji otvore oči. Opojni mirisi u talasima zapljuskuju čula a povremeno se provuče i smrad da osvedoči o truležnosti naše prirode.
Planina ne udovoljava komforu i ne brine brige i trivijalne strahove ljudi civilizacije, tako često bode, grebe i ujeda, dok neki drugi dan nudi najudobniji nameštaj svojih šuma i livada, i neponovljivi ukus divljih plodova. Planina ne udovoljava ni našim strastima, patologijama niti iluzijama, ona jeste i zna. Planina ne prima u goste bilo koga iako su joj vrata širom otvorena.
Ona, junakinja sa početka priče, oseća iznutra da nešto nije u redu u njenom životu, ali nervozni simptomi je uvek spreče da malo bolje pogleda u nered koji je zakopan ispod uredne sobe, lepe fasade, fino ispeglanog veša i besprekorne police sa knjigama. Taman kad bi pomislila da sedne na drugu stolicu i pogleda na svet iz drugog ugla nešto bi je sprečilo u tome. Hladna praznina. I onda sledi povratak na rutinu, i već je sve po starom.
Hladna praznina nosi duboke strahove naše egzistencije. Zaledjenost pogleda, gubitak kontakta sa stvarnim i u magnovenju pomisao da sve nije bas kako bi valjalo biti. I onda povratak na poznato i sigurno… skuvati kafu, upaliti jutarnji program (facebook, omiljeni portal,….) sve je ipak u redu, izmedju četri zida.
Izlazak iz okova četri zida znači da se otvorimo ka hladnoći koju nosimo, da pogledamo strahove u oči i upitamo ih šta traže tu. Onda udjemo u srce i zapitamo ga šta zaista voli i želi i kresnemo unutrašnju vatru našeg istinskog.
Dolazak na planinu je svojevrsan izlazak iz okova četiri zida, ali ovde nećete naći sigurnu i pitomu luku, ovde je susret sa alhemijom elemenata, punoćom opstanka… ovo je mesto transformacije. Ovde bosonogi osećamo iskonsku vezu sa Zemljom, pijemo sa izvora najmudriju vodu, osećamo uzrastanje svega oko nas, uz logorsku vatru pričamo najlepše priče… ali kad zagrmi i nebo zapljusne zemlju, kad vetar počne da savija grane i ukida struju onda uvidjamo koliko smo mali spram sile nebesa i uz svetlost sveće ulazimo u svoju klet.
Našim gostima nudimo znanja i veštine za lični razvoj, ali da bi potpuno primenili i živeli promenu potrebno je vreme. Obično trećeg dana boravka na planini se nervni sistem opusti i spreman je za veće promene, ali isto tako je po povratku u grad dovoljno tri dana da se sve vrati na prethodno stanje ukoliko odluka nije dovoljno jaka. Uglavnom je izlazak iz problema jednostavan ali ono što je teško jeste odoleti iskušenju vraćanja na poznato…
Pozivamo vas koji ste spremni da iskoračite iz zone komfora da nam se pridružite na Isceljujućim vikendima i seminarima Rtanjske škole zdravstvenog vežbanja.
